Kako Izabrati Fakultet: Vodič za Srednjoškolce u Nedoumici

Radica Vidačić 2026-02-05

Završavaš srednju školu i ne znaš koji fakultet upisati? Pročitaj naš detaljan vodič o tome kako da doneseš pravu odluku, uzimajući u obzir svoje sklonosti, tržište rada i ličnu situaciju.

Završetak srednje škole je jedan od najuzbudljivijih, ali i najstresnijih perioda u životu mlade osobe. Pred vama su otvorena vrata ka budućnosti, a jedno od najvažnijih pitanja glasi: šta dalje? Ako osećate nelagodu, zbunjenost ili čak paniku pri pomisli na upis fakulteta, znajte da niste sami. Ogroman broj maturanata se suočava sa istim izazovima: kako spojiti lične želje, talente, realne mogućnosti za zaposlenje i, često, tešku ekonomsku situaciju.

Ova dilema je posebno izražena kod onih koji završavaju opšti smer gimnazije. Dok neki smerovi nude jasniju stručnu orijentaciju, gimnazijalci se često osećaju kao da imaju previše izbora, a premalo konkretnih odgovora. Uz to, pritisak društva koji govori da je "danas bez diplome sam niko i ništa" samo doprinosi stresu. Ovaj članak ima za cilj da vas provede kroz proces odlučivanja, pruži vam realan uvid u različite fakultete i pomogne vam da donesete odluku koja je najbolja upravo za vas.

Razumevanje Sopstvene Situacije: Prvi i Najvažniji Korak

Pre nego što počnete da listate informatore, ključno je da iskreno sagledate svoju poziciju. Mnogi učeníci dolaze iz složenih porodičnih i finansijskih okolnosti - razvedeni roditelji, neredovna alimentacija, roditelji koji rade teške poslove za male plate. Ovo su realni faktori koji utiču na mogućnost studiranja, posebno na samofinansirajućim studijama.

Stoga, prvo pitanje koje treba da se postavite nije samo "šta volim?", već i "šta mogu sebi da priuštim?". Da li ćete morati da radite tokom studija? Da li vam je budžet apsolutni imperativ? Da li ste spremni da pauzirate godinu, radite i štedite za školarinu? Priznavanje ovih ograničenja nije znak slabosti, već realnog planiranja koje će vas zaštititi od neizvesnosti i dodatnog stresa.

Dilema: Ljubav prema predmetu vs. Tržište Rada

Ovo je možda najveća prepreka. Sa jedne strane su predmeti koji vas iskreno zanimaju i u kojima ste dobri - poput engleskog jezika i psihologije. Sa druge strane stoji surova realnost: na nekim od tih fakulteta, poput Filološkog (posebno engleski) ili Filozofskog (psihologija), konkurencija je ogromna, a broj mesta na budžetu ograničen. Čak i vukovci se bore za mesto.

Šta onda raditi? Odbaciti svoje snove? Ne nužno. Treba ih prilagoditi realnosti. Na primer:

Za ljubitelje jezika: Umesto direktnog upisa na traženi engleski smer, razmotrite manje konkurentne smerove na istom fakultetu gde ćete ipak moći da učite jezik. Na Filološkom fakultetu postoji, na primer, studijska grupa za bibliotekarstvo i informatiku. Na njoj je engleski jezik obavezan, a pored njega možete birati i učiti još nekoliko stranih jezika tokom studija. Ovakav smer često ima manju konkurenciju, a omogućava vam da steknete i dodatnu, traženu veštinu - informatičku. Isto tako, razmislite o Filozofskom fakultetu - smerovima kao što su filozofija, sociologija ili pedagogija, gde je potreban manji broj bodova za upis, a gde ćete takođe imati priliku da usavršavate jezik.
Za zainteresovane za psihologiju: Psihologija na Filozofskom fakultetu je izuzetno teška za upis. Alternativa može biti Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER), konkretno smerovi kao što su Prevencija i tretman poremećaja ponašanja ili Logopedija. Ovi smerovi nude znanje iz psihologije, pedagogije, medicine i prava, baveći se ljudima na praktičan način, a često su manje traženi od čiste psihologije.

Ključ je u pristupu "široko, a zatim specijalizovano". Upisom fakulteta koji vam omogućava široko obrazovanje i sticanje više veština, povećavate svoje šanse za zapošljavanje. Kasnije, kroz master studije, specijalizacije ili razne kurseve (npr. medjunarodni sertifikati za nastavnike engleskog kao što je CELTA), možete usmeriti karijeru ka onome što najviše volite.

Fakulteti sa Manjom Konkurencijom: Gde je Lakše Upasti na Budžet?

Ako vam je imperativ da sigurno upadnete na budžet, moraćete da istražite fakultete i smerove koji tradicionalno imaju manje prijavljenih. Ovo su često smerovi koji se ne nude u srednjim školama i o kojima se manje priča, ali koji nose vrednost.

Na Filozofskom fakultetu, pored već pomenutih, postoje smerovi poput etnologije i antropologije, klasicnih nauka (koje uključuju učenje starih jezika) ili istorije umetnosti. Za njih je potreban znatno manji broj bodova. Isto važi i za mnoge smerove na Prirodno-matematičkom fakultetu (osim informatike), Geografskom fakultetu (turizmologija, prostorno planiranje) ili Tehnološko-metalurškom fakultetu.

Važno napomenuti: Pre upisa manje traženih smerova, dobro se raspitajte o mogućnostima zapošljavanja

Šta sa Prirodnim Naukama?

Ako vam, kao i autoru posta, prirodne nauke "nikad nisu išle niti privlače", onda ih i treba isključiti iz razmatranja. Forsiranje studija medicine, farmacije, biologije ili hemije samo zato što su "perspektivni" a bez ikakvog interesovanja, vodi ka patnji, padanju ispita i gubljenju vremena. Uvek je bolje biti dobar u nečemu što volite, nego prosečan ili loš u nečemu što mrzite.

Praktični Saveti za Pripremu i Upis

Krenite na vreme: Ako znate da ćete imati prijemni ispit, počnite sa pripremama što ranije, idealno tokom školskih praznika u četvrtom razredu. Za prijemne koji uključuju opštu kulturu ili obimne knjige (kao na Filozofskom), učenje "kampanjski" u poslednja dva meseca je recept za stres i neuspeh.

Koristite sve resurse: Posetite fakultete koji vas zanimaju. Otiđite u studentsku službu ili skriptarnicu i kupite informator i zbirke testova od prethodnih godina. Razgovarajte sa studentima koji već studiraju - oni će vam dati najiskreniji uvid u organizaciju, profesore, obim gradiva i atmosferu.

Ne zanemarujte bodove iz srednje škole: Iako vam se čini da je prijemni presudan, svaki bod iz proseka može da bude ključan. Razlika od 0.2 boda može da vas gurne ispod crte za budžet. Gurajte ocene u završnoj godini.

Razmislite o drugom gradu: Ako živite u Beogradu, konkurencija je najveća. Fakulteti u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu ili drugim univerzitetskim centrima često imaju manje prijavljenih za iste ili slične smerove, a kvalitet obrazovanja je podjednak.

Nemojte se bojati pauze: Pauziranje godine nije kraj sveta. Možete iskoristiti tu godinu da radite, štedite novac, bolje se pripremite za prijemni ili čak upišete neke korisne kurseve (programiranje, graficki dizajn, strani jezik) koji će vam povećati šanse, bez obzira na fakultet.

Zaključak: Vaša Odluka, Vaša Budućnost

Izbor fakulteta je važan korak, ali nije nepromenljiva odluka koja određuje ceo vaš život. Današnji sistem omogućava prebacivanje smerova, uporedno studiranje, promenu fakulteta i kontinuirano usavršavanje. Fakultet vam daje osnov, ali put do posla i uspeha gradi se od mnogo drugih stvari: veština koje ste stekli van nastavnog plana (poput poznavanja Photoshopa, Excel-a ili daktilografije, koje ste pomenuli), radnog iskustva tokom studija, volontiranja, poznanstava i, pre svega, vaše upornosti i sposobnosti da se prilagodite.

Najbolji savet je da kombinujete razum i strast. Pronađite oblast koja vas privlači, a zatim istražite koje su sve moguće staze ka njoj, uključujući i one manje očigledne. Budite realni prema svojim finansijskim mogućnostima, ali ne odustajte od obrazovanja. Sa planom, istrajnošću i malo sreće, naći ćete svoj put.

Kao što je neko rekao na forumu: "Najvažnije ti je da upišeš nešto što voliš, veruj mi." Ali dodajmo i: "...i da imaš plan kako ćeš to što voliš pretvoriti u svoju budućnost."